Olenik: Bojkot izbora – civilizacijsko nazadovanje

Predsednik Građanskog demokratskog foruma (GDF), advokat Aleksandar Olenik, predsednik Izvršnog odbora ove organizacije Zoran Vuletić i programski direktor “Crte” Raša Nedeljkov na petoj tribini ovih organizacija govorili su na temu – za i protiv predstojećih izbora u Srbiji.

Kako objasniti sve u vezi bojkota i izlaska na naredne izbore, upitao je na početku Vuletić, prisećajući se prethodnih godina kada su u Srbiji izbori redovno označavani kao “prelomni”? O tome Aleksandar Olenik kaže da je srpsko društvo danas ophrvano jednoumljem i podeljeno na one koji su za i one protiv sadašnjeg srpskog predsednika Aleksandra Vučića, a zapravo su to iste strane jednog novčića.  Neki, među kojima ima i univerzitetskih profesora, zagovaraju sukobe, ali ima i onih koji bi da se problemi (Kosova, pre svega, ali i drugih)  rešavaju kroz parlament “za šta u ovom trenutku nemamo politički kapacitet i to može samo da pogorša situaciju”.

Programski direktor “Crte” Raša Nedeljkov pledira na većoj odgovornosti političara, jer “ne može jedan politički proces (u ovom slučaju izborni) da se izdvaja iz ukupnog sistema u zemlji”. Oni u “Crti” nisu fokusirani na sam izborni dan jer to ne utiče na rezultat, već na predizborne i izborne komponente – kako funkcioniše vlast koristeći resurse u kojima vlada i medijski aspekt. Kada je reč o medijskoj sferi Nedeljkov apostrofira najuticajniji, RTS koji je javno dobro, vlasništvo svih građana, a ne vladajućih struktura. “Ukoliko to Javni servis ne želi da primeni postoje institucije, pre svega regulatorno telo, da ih tome privoli.

“Izborni proces ne možemo da izdvajamo iz stvarnosti, a najveća odgovornost je na građanima, kaže programski direktor “Crte” i ističe da većina srpskih birača “misli da samo glasa, ali ne i da bira”.

Olenik predlaže da ovakve i slične tribine budu upriličene i na RTS. “Bojkotovati izbore 1997. godine nakon pobede u prethodnoj bila je jako loša odluka. Pogotovo nakon tromesecnih demonstracija koje su dovele koalicijau ZAJEDNO na vlast u preko 40 gradova uključujući i Beograd. Tada su izbore bojkotovali DS, GSS i DSS. Da su, uz SPO i ove stranke izašle na izbore, Milosevic bi teško formirao ‘ratnu vladu’ sa SRS i uveo nas prvo u otvoreni rat na Kosovu a zatim i u rat  sa NATO alijansom. Epilog tog bojkota sa ove distance možemo jasnije videti. “Izborni uslovi 2000. godine bili su drastično lošiji. Podsećam na politicka ubistva (Ivan IStambolić), atentate na Ibarskoj magistrali i u Budvi na Vuka Draškovića, na zatvaranje medijskih redakcija po kratkom postupku… Opozicija se ipak odlučila da izađe na izbore i pobedila, naterala režim na krađu izbora koja dovodi do Petog oktobra dvehiljadite. Opozicija je tada, iako raznorodna, ipak okupljena na jednoj listui i sa vrlo jasnom politickom agendom: bezuslovno uključenje u sve međunarodne institucije, uz prioritet –  zatraziti otvaranje procesa ulasku Srbije u Evropsku uniju…

U to vreme, ističe Olenik, radikali (SRS) su bili neka vrsta desnice i dobili su 80 poslaničkih mesta, i tada oni otpočinju da truju srpsko društvo. Da se to nije dogodilo ne bi došlo ni do cepanja SRS i stvaranja Srpske napredne stranke (SNS) koja je nastavila da (s)provodi sve radikalske zamisli.

Da li će se izborni uslovi popraviti bojkotom, pita Olenik i odmah odgovara odrečno. NEĆE, kaže i posebno apostrofira da nije dobro da se bojkot (većinskih opozicionih stranaka) proglasi sedam-osam meseci pre najavljenih izbora. “Neučestvovanje u pregovorima o izbornim uslovima vodi  prolongiranju rušenja postojeće vlasti (čak njenom učvršćivanju!) i korišćenja bojkota za ličnu promociju većinskih stranaka i njenih lidera”.

 

Govoreći o zakonskoj regulativi Nedeljkov je pomenuo da se u njima čak pominje i – pejdžer i neverovatan podatak da su članovi više od pola izbornih odbora na prethodnim izborima svoj posao obavili “nepismeno”. To su ljudi, kaže Nedeljkov, koji “sprovode zakon a nisu sposobi da saberu proste brojeve”. Na tribini je rečeno da se godinama nije radilo na podučavanju ljudi koji ostavljaju rečeni trag , njih po pet na osam hiljada biračkih mesta. “Ako napišete prigovor a on ne uđe u zapisnik, u RIK kažu: dajte da vidimo zapisnik. Nema ga i oni ga odbacuju. Jedan od zaključaka je da Nedeljkov) izborni uslovi i izgradnja demokratskih institucija “nikoga ne zanima”, što se, veli, najbolje videlo tokom nedavnih razgovora/pregovora vlasti i opozicije koji je organizovao nevladin sektor.

Bojkot narednih izbora kratkoročno i dugoročno (Olenik) ide na ruku sadašnjoj vladajućoj garnituri, posebno srpskom predsedniku i lideru SNS Aleksandru Vučiću. Predsednik GDF je mišljenja da je bojkot civilizacijsko nazadovanje jer se tako pravi prostor za izbegavanje (skupštinskog ili referendumskog, svejedno) sporazuma sa kosovskim Albancima i da sve vodi daljoj destabilizaciji Srbije.  “To, naravno, ne odogovara ni građanima, ne odgovara ni našim komšijama i jedino odgovara politici Rusije na Balkanu. Ako je to cilj bojkota onda to stranke koje ga zagovaraju treba da kažu građanima. U protivnom, računica je drukčija, kaže Olenik. “SNS ima oko milion glasača i ako hoćemo da pobedimo Aleksandra Vučića – a to je moguće jedino na izborima – onda treba uzmemo deo ostatka glasova”.

Kao poseban problem (praveći usporedbu sa Makedonijom i Crnom Gorom) Olenik u Srbiji ističe “dominantnu antiveropsku politiku i nacionalističku, bez želje za približavanjem Evropskoj uniji i da kažem i NATO-u i stoga ne možemo da govorimo o bojkotu izbora dok se tome ne približimo. Nekad se govorilo u Srbiji o evroatlantskim integracijama, posle su otpale “atlantske”, kaže Olenik, a na kraju idemo u evroazijsku despotiju.

Pravno tumačenje legitimnosti izbora u Srbiji ne postoji, a u slučaju izlaznosti do 40 odsto birača, male su šanse da ih Brisel i Vašington iznači kao nelegitimne. Stoga je predsednik GDF protiv bojkota i za svrgavanje Aleksandra Vučića u tri faze – na parlamentarnim, lokalnim i predsedničkim izborima 2022. godine.

 Info GDF