ČUDOVIŠTA SU ONI KOJI STOJE I GLEDAJU

Zlo treba prepoznati na vreme i suprotstaviti mu se, jer kad uzme maha cena njegovog zaustavljanja je ogromna i zastrašujuća

Pretposlednjeg dana januara u Ustanovi kulture “Strari grad” predstavljena je nedavno objavljena nova knjiga eseja Filipa Davida “Jesmo li čudovišta” –  u ogledalu devedesetih jevrejske teme, o kojoj su pored sutora govorili pisac Svetislav Basara (urednik izdanja u “Službenom glasniku”) i Dušan Petričić,  grafičar, ilustrator i karikaturista. Promociju je moderirala Katarina Lazić koja je na početka upitala Davida da nešto više kaže, objasni “smisao knjige”.

Filip David

“Presudio je citat italijanskog pisca Primo Levia koji je zapisao: ‘Uvek će biti pokvarenih svinja. Čudovišta su oni koji stoje i gledaju’. Primo Levi je preživeo iskušenja italijanskog i nemačkog fašizma, dva srodna oblika populizma koji su iz temelja protresli moderni svet, propagirajući obnovu kroz destrukciju. Iz tog stravičnog iskustva rušilačkih utopija, činilo se, dobijen je jednom zauvek važan nauk: zlo treba prepoznati na vreme i suprotstaviti mu se, jer inače, kasnije, kada uzme maha, cena njegovog zaustavljanja postaje ogromna i zastrašujuća. Pouka je, takođe, da nevinih nema; oni koji su uvereni da su po strani, brzo su se, i ne shvatajući to, pretvarali u saučesnike i direktne krivce”. Ove reči Primo Levia valja zapisati u sve državne grbove i sve zastave, u lafete i pokrove, na mestima gde se uzdižu i slave kumiri i idoli, gde gore večne vatre sećanja, ispisati na najupadljivijim mestima, da stalno budu na videlu i na umu svakome čoveku – Uvek će biti pokvarenih svinja. Čudovišta su oni koji stoje i gledaju”.

Filip David je jedan od retkih koji je godinama kritikovao zlo koje proizilazi iz nekontrolisanih strasti, od onih koji su upozoravali da se protiv zla ne može ništa učiniti novim zlom, imao je prema tome trezven pristup, kazao je Svetislav Basara i izrazio žaljenje “što se u suštini ništa ne menja”. Menjaju se samo imena a ostaje duhovna msrt u jednom zatvorenom sistemu koji završava entropijom, kazao je Basara, uz napomenu da su bila dva pokušaja da se uljudi ovaj prostor, ali da su reformatori ubijeni.

          Dušan Petričić

Petričić se, veli, danima mučio da odgonetne otkud je David, pored toliko prijatelja, pesnika i pisaca, njega pozvao da govori o knjizi eseja, da bi na kraju zaključio da se iza svega “krije opasna namera da odgovorim na naslov”. Razumeo sam i evo odgovaram: Mi jesmo čudovišta, a čini mi se da bi se ova knjiga mogla nazvati i: Filip David po drugi put među Srbima i založio se da u podnaslovi stoji – dijagnoza.

David ističe da “nema pameti kada prevladaju emocije” i da ćemo u tom slučaju biti “nesretna čudovišta” i podsetio da najnovija dešavanja u Crnoj Gor esete”, kao i poslednji govori predsednika Srbije, da li u Mrkonjić Gradu ili Drvaru, neodoljivo podsećaju na devedesete i stare poruke – svi Srbi u jednoj državi. Basara je citirao Mirka Kovača koji je verovao da je “elita gora od rulje”, da, istina, ima izuzetaka ali da je sve to “površno i na prvu loptu”. Za njega nije problem u pojavi Slobodana Miloševića “koliko u procesima koji su započeti pre sotinu godina”.

Svetislav Basara

Poznati karikaturista ne razume otkud i dalje ovolika doza “srbovanja” i pomenje Večernje novosti u kojime je nekad davno radio: “Uz vest (a ne koji dan posle!) o stradanju amaričkog košarkaša Kobi Brajanta taj list je istakao kako ga je Vlade Divac naučio nekoliko srpskih reči.

Majstor opore satire, Basara veruje da bi u Srbiji od vajde bio i pendrek, uz (najmanje) desetogodišnju diktaturu, jer “demokratski sistem ide naruku najgorima”. O srpskom okretanje glave Petričić je ispričao kraći razgovor sa starim znancem na zemunskom keju.

– Šta ti to treba?

– Šta?

– To, bavljenje politikom i uključivanje u sve to?

– Tako mislim. A ti?

– Ja ih mrzim najviše na svetu, ali ne mogu to kao ti. Kad izađem na Kej stavim slušalice i odem do Brankovog mosta i vratim se…

 

Dragan Banjac