Садржај излагања проф. др Радета Вељановског, председника одборничке групе у Скупштини града Београда, као образложења предлога да се анулира одлука о изградњи гондоле Калемегдан – Ушће

Поштоване даме и господо, поштоване одборнице и одборници

Изгледа да по некад има разлога да се вратимо на нака питања о којима је већ било речи и на одлуке које смо већ донели. Зашто да не, разумно је проверити ставове и закључке, поготово када је општа, а посебно стручна јавност, за њих изразито заинтересована.

Ова Скупштина је на седници 29. јуна, прошле годне, донела План детаљне регулације за гондолу Калемегдан – Ушће, градске општине Стари Град и Нови Београд. На основу те одлуке и Решења Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Републике Србије од 1. априла, ове године, инвеститори „Скијалишта Србије“ и Град Београд започели су радове на изграњи гондоле, односно жичаре. Сам почетак радова отворио је, међутим, проблеме који су покренули расправу како међу грађанима Београда, тако и међу стручњацима разних области који у делокругу свога рада имају заштиту културног наслеђа, односно споменика културе.

Еминенти стручњаци из области археологије, историје умтности, конзерваторства, заштите културних добара, сматрају недопустивим да се Београдска тврђава, која је заштићена као непокретно културно добро од изузетног значаја за Републику Србију и која је напором Републикe Србије стављена на Тентативну листу за номинацију за УНЕСКО Листу светске баштине, данас на најгрубљи начин девастира и oбезвређује  предвиђеном изградњом километарске линије жичаре и конструкције гондоле.

Заштиту Београдске тврђаве, као кључне историјске и културне тачке за разумевање различитих цивилизација и развоја Београда, гарантују не само бројне међународне и европске конвенције, стручни и научни стандарди, већ и одредбе Закона о просторном плану Републике Србије за 2010-2020, који одређује Београдску тврђаву као приоритетно културно подручје које ужива посебан третман, Генерални урбанистички план Београда и План генералне регулације грађевинског подручја седишта јединица локалне самоуправе – Града Београда целине. Генерални урбанистички план Београда одређује ширу зону Београдске тврђаве као зону у којој је забрањена изградња високих објеката и као зону заштите визура прецизно дефинисаних и Картом трајних добара Београда, а План генералне регулације грађевинског подручја седишта јединица локалне самоуправе – Града Београда целине експлицитно забрањује, цитирам: „постављање далековода, жичаних сајли за алтернативни превоз и рекреацију, нарочито у подручју Београдске тврђаве и у њеним ширим визурама и акваторијалним обухватима”.

Стручњаци, непоштовање поменутих прописа сматрају кршењем и злоупотребом одредби Закона о планирању и изградњи које прописују обавезу хијерархијске усклађености планских докумената, од најширег ка најнижем. Након детаљне анализе свих доступних докумената у вези спорног пројекта, они истичу да је неприхватљиво то што су надлежне службе заштите културног наслеђа, на челу са Републичким заводом за заштиту споменика културе, издале низ контрадикторних пратећих аката, услова и сагласности које омогућавају пројекат изградње гондоле Калемегдан – Ушће. Тиме се угрожава сам Калемегдан као споменик културе од непроцењиве вредности, али и транснационална номинација „Границе Римског царства – Србија“ за УНЕСКО Листу светске баштине, што је активност коју Србија заједно са Хрватском, Румунијом и Бугарском, води од 2015. године.

Нема сумње да када се ради о инвестицијама које имају тако далекосежне последице на интегритет и аутентичност споменика културе од изузетног значаја за Србију и град Београд, одлуке о радовима морају да подлежу озбиљним студијама, јавним расправама и пуном укључивању стручне јавности као и грађана. Када је у питању овај конкретни пројекат, стручна јавност је јасно и недвосмислено уједињена у апелу за спречавање градње гондоле. С тим у вези покренута је и Петиција против градње годноле, коју је потписало више од 13 000 грађана и велики број стручњака у области културе.

Против изградње гондоле изјасниле су се следеће стручне организације и институције: Европа ностра Србија, Друштво конзерватора Србије, Српско археолошко друштво, Академија архитектуре Србије, Међународни савет за споменике огранак Србија, Институт за студије Подунавља, Центар за теоријску археологију Филозофског факултета Београдскког универзитета, УНЕСКО Катедра за културну политику и менаџмент Универзитета уметности у Београду, Асоцијација Независна култура сцена Србије, Балканска музејска мрежа, Институт за урбане политике, Међународна радна група за документацију и заштиту грађевина огранак Србија, Одељење за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, Мрежа за наслеђе југоисточне Европе.

Занимљиво је да је Републички завод за заштиту споменика културе, у свом одговору организацији Европа Ностра Србија изразио веровање, цитирам: „да ће археолошка истраживања на простору Београдске тврђаве, која ће у наредном периоду спроводити Археолошки институт на основу Плана детаљне регулације за гондолу, допринети новим сазнањима од значаја за рад на номинацији“, што значи да Завод за заштиту споменика културе сматра да археолошка истраживања могу да буду обављена када изградња гондоле почне, а не да претходе изградњни.

Упркос сагласностима које је дао Републички завод за заштиту споменика културе, важно је напоменути да је Стручни савет овог завода 21. априла, ове године у свом писму Заводу констатовао, цитирам: „Оцењено је да би изградња жичаре са гондолама трајно угрозила вредности Београдске тврђаве, њен интегритет, историјске визуре, археолошке слојеве и материјане остатке свих историјских епоха, као и створене архитектонске, уметничке и природне вредности парка Калемегдан“.

На крају треба подсетити и на Решење Управног суда који је привремено обуставио радове на гондоли, односно одложио извршење Решења Министарства грађевинасртва, саобраћаја и инфраструктуре. Иако је решење суда привремено, треба имати у виду да се и у њему наглашава да би се извршењем Решења Министарства грађевинарства „нанела штета ширим интересима јавности“, а да „одлагање није противно јавном интересу“.

Очигледно је из свега што је речено, да одлука о изградњи гондоле није довољно промишљена и да уместо да обогати културне садржаје Београда, она може драстаично, трајно и непоправљиво да оскрнави највредније културно-историјско благо Београда, па и Србије. Морамо да размислимо и да ли имамо право да се оглушимо о мишљења најеминантнијих сручњака које Србија има? То су наши људи, они мисле добро овом граду и овој земљи и репрезентују је у областима којима се баве.

Претпостављам да нам је Калемегдан веома важан свима, њега су градили и чували наши преци и треба и ми да га чувамо и у што бољем стању оставимо нашој деци.

Зато одборничка група Грађанског демократског форума – Иницијативе жена Србије, на основу Члана 79, став 2. Пословника о раду ове скупштине, предлаже да се на дневни ред данашњег заседања стави Предлог одлуке којом се ставља ван снаге Одлука Скупштине града Београда број 350-187/18 од 29. јуна 2018. године, којом је усвојен План детаљне регулације за гондолу Калемегдан – Ушће.

– – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – –

За стављање овог предлога на дневни ред Скупштине града, гласало је 12 одборника па предлог није прихваћен. Гласању је претходила врло непријатна и приземна тирада заменика градоначелника Горана Весића који је увредљиво говорио о стручним организацијама које су потписници разних захтева за обуставу изградње гондоле, тврдећи да су њихови захтеви „пуни лажи“. Председник Скупштине Никола Никодијевић није дозволио одборнику Радету Вељановском да реплицира Весићу.