Dragoljub Bakić: Beogradu nema spasa
Opsada glavnog grada otpočela je intenzivno od proleća 2014. godine kada se na Sajmu investicija u Kanu volšebno na arapskom štandu iz Emirata pojavila maketa Beograda na vodi
Šesta tribina FP i GDF posvećena je “opsadi Beograda”, gradu kroz koji se, kako je rekao Zoran Vuletić, odbornik u Skupštini Grada i predsednik Izvršnog odbora GDF, poslednjih godinu i po dana naročito teško prolazi. O tome su govorili bivši gradski arhitekta Đorđe Bobić (u timu gradonačelnika Nenada Bogdanovića) i Bojan Kovačević, predsednik Akademije arhitekture Srbije. Vuletić je pomenuo ponovno uređenje (u kratkom roku) Trga republike, ali i nešto stariji “zahvat” novih beogradskih upravljača – Fontanu na Trgu Slavija, planiranu gondolu koja bi saobraćala od Ušća do trvđave na Kalemegdanu, ulicu 27. marta, jarbole… Pominjan je i Beograd na vodi, često prisutna tema u javnosti glavnog grada.
“Dramatična je situacija u Beogradu! I ne sećam se za ovih nekoliko decenija da se slična situacija dogodila. Zašto je to tako? Mislim da nema nekog razumnog objašnjenja, osim da je vezano za ono što se naziva vlašću koja vodi Beograd. Ima nekoliko aspekata: jedna je ideja da oni pokušavaju da svojim akcijama pokažu kako su vredni, prilježni i posvećenu gradu i da prave grad koji je nama potreban. Drugi je lukrativni aspekt ogromnih poslova u koje se ulaže novac svih nas, građana, o čemu mi ne znamo ništa”. Kao treći aspekt Bobić navodi nestručnost koja je posledica samog načina biranja ljudi koji vode grad.
Đorđe Bobić, arhitekta – Foto: Dragan Banjac
Divlja gradnja
Prema podacima od pre tri godine, navodi Đorđe Bobić, u Beogradu je bilo oko 270.000 objekata koji su građeni bez dozvole. To ne podrazumeva samo cele zgrade nego i dogradnje, a ako krenete da brojite, u svakom tom objektu je jedna porodica, onda imamo da 900.000 ljudi učestvuje u tome. Osim takve gradnje i u centru imamo veliki broj objekata, na periferiji koji se grade da bi ljudi preživeli. Za to je kriva država jer ih nije zbrinula i to je posledica državne i gradske nebrige gde je javni interes bitno ugrožen.
“Sve što se dešava, počev od ‘Beograda na vodi’, gondole, glavnog varoškog trga i nekoliko bitnih gradskih ulica koje su mesecima već raskopane i neprohodne, jeste stvaranje jednog drugačijeg grada u kome je negirana njegova istorija i sve što je do sada urađeno, i što se preuređuje iz nama nepoznatih razloga. Bivši gradski arhitekta ne protivi se izmenama izgleda glavnog grada, kaže da je to neminovno i da se to dešava svuda u svetu. Ali, za razliku od nas, u saglasju sa potrebama građana i društvene zajednice koja je kod nas danas potpuno zanemarena. On ističe da je globalni sistem počeo da nameće potrebe građanima. Mi imamo svoje potrebe, ali one nisu u fokusu onih koji vrše vlast. Oni su udruženi sa kapitalom, ta udruga sve nameće ljudima i oni su otuđeni od prostora u kome žive. Grad je nama oduzet. U našim beogradskim uslovima, imamo težak oblik amaterizma i posledice zbog toga trpimo. Nažalost, imamo nesaglasje građana kao i u svemu drugom i stanari ovog grada “plaćaju” da bi u njemu opstali bez ikakvog uticaja na ono što se dešava”. Javnost je potpuno negirana, a vlast je javni interes pretvorila u svoj privatni i sve radi bez ikakve kontrole.
Komentarišući naslov tribine, arhitekta Bojan Kovačević je rekao da su opsade Beograda u istoriji veoma česte, koji, zapravo, i nema svest o jako dugačkoj urbanoj istoriji. On, kaže Kovačević, ima istoriju vojnog utvrđenja sa pripadajućim naseljima i ta navodno duga urbana istorija je naša zabluda koju gajimo hiljadama godina. “Beograd je, realno rečeno, u vanrednom stanju, u priličnom masakru svoje fizičke strukture koja će, po svemu sudeći, biti nepopravljiva. To govorim zato jer se često gubi iz vida da je prostor nenadoknadiv resurs, za razliku od mnogih drugih stvari koji mogu da se zamene, ponište ili poprave.
Bojan Kovačević, Akademija arhitekture Srbije, na Tribini o urbanizmu GDF i PF 19.10.2019) – Foto: Dragan Banjac
“U Beogradu na sceni imamo najnotorniji urbanistički populizam i u Skupštini grada svaka budalaština može da se izglasa dizanjem ruke, a ljudi koji dužu ruku nemaju nikakvo znanje ni svest šta proizvode. To zovem izopačenom poimanju legitimiteta. Kad gospodu koja vodi grad pitate zašto sve ovo rade oni odgovaraju da su pobedili na izborima i da naredne četiri godine mogu da rade što hoće. I nema načina da se to ospori. Tome tercira stručna javnost ili, tačnije, oni koji bi trebalo da budu stručna javnost, arhitekti , urbanisti… a sada su se pojavili i prostorni planeri . Opsada glavnog grada, tvrdi Kovačević, otpočela je intenzivno od proleća 2014. godine kada se na Sajmu investicija u Kanu volšebno na arapskom štandu iz Emirata pojavila maketa Beograda na vodi. Kovačević naglašava da je sadašnji srpski predsednik dva puta izgubio beogradske izbore (za gradonačelnika!) i da on danas upravlja Beogradom preko svog tima, kako se to popularno kaže. I da ne budemo u iluziji ko uređuje Beograd, čija je ideja jarbol, čija je ideja gondola… Sve su te ideje narodnjačke u onom lošem smislu, živimo u jednom fetišu investicija, na većini gradilišta nema ni table sa obaveštenjima, inspekcija takođe ne postoji.
O tome ko i kada treba da reaguje govorio je Bobić. “Naš zakon koji reguliše donošenje plana krajnje je jasan i da kažem evropski i podrazumeva veliko učešće javnosti u njegovom donošenju. Ali, ljudima na vlasti ne odgovara komunikacija sa građanima jer ometa posao. Posao, unapred dogovren! I to otuđenje javnosti od urbanističkih planova je početak te priče. Obavezni ste da građanima pokažete prvu verziju plana, da s njima vidite šta je tu moguće, koja su sredstva tu predviđena i da li ih baš za to treba upotrebiti. To ne funkcioniše! Zatim se napravi plan u gradskoj instituciji koja je potpun pod kontrolom vlasti.
Dragoljub Bakić, arhitekta – Foto: GDF
Bakić: Stvar je beznadežna!
“Što se urbanizma tiče mi živimo u masivnim metastazama, što je – pred smrt! Beogradu nema spasa! – tvrdi arhtekta Dragoljub Bakić. “Opsada nije došla sa Aleksandrom Vučićem i Goranom Vesićem, opsada Beograda traje najmanje četvrt veka! Hteo sam da čujem kada je Urbanistički zavod prestao da postoji. Ima nas još živih koji smo projektovali u ovom gradu i poštovali smo urbanističke norme. Kada je to prestalo da važi?! Pamtim vreme kada nije bilo jednog jedinog divljeg objekta. Mogu da kažem datum, mesec i godinu kada je divlja gradnja počela, ali, naravno, neću! Ovo danas je demonstracija moći koja je ušla i u fazu kriminala i nema vađenja!”
Planom je izbegnuto da se predvide javni prostori, objekti namenjeni kulturi, nauci, obrazovanju… Sve je podređeno kapitalu i urbanizam je sveden na službu koja legalizuje i u “zakonske okvire” stavlja ono na osnovu čega vlast ostvaruje svoj interes. Uvid u plan, kaže Bobić, moguć je u podrumu jedne zgrade blizu Trga Nikole Pašića, gde jedna osoba objašnjava crtež, i to je “uvid u plan”! To je ruganje pameti građana i taj stepen neinformisanosti izaziva posledicu. Danas, kao pre dvadeset i trideset godina nema organizovanih javnih tribina, mediji su bili angažovani i mogli smo da kažemo šta mislimo. Danas toga nema. Učešće javnosti, i stručne i laičke potpuno je eliminisano i to je, u stvari, realizacija potpore vlasti da ima – potpunu vlast. Zapravo, jedna relativno mala grupa ljudi koja je izabrana iako to nije baš tako, nego su oni postavljeni od onih – koji su zaseli tamo gde jesu. Tužno je i opasno, kazao je Bobić, što od nekoliko hiljada arhitekata koji žive u Beogradu veoma mali broj njih o tome govori.
Što se tiče kapadokijskog uvida u planove Sekretarijata za urbanizam, to je postpuna sprdnja, mišljenja je Kovačević. “Kada se tu pojavio nacrt za glavnu kulu Beograda na vodi tu sam zatekao i skandal s kraja ulice Kneza Miloša koji se zove “skaj lajn”. Kvota glavne kule je 127 metara iznad trotoara. Zgrada koja je sada tamo napravljena najmanja je od tri glavne kule”. Kovačević odlazi na gradilište i zatiče “balavicu” zaduženu da objašnjava ako neko nešto pita. Pitao sam je, veli, cinično: kako je tim koji Vi predstavljate došao do visine, a ona je odgovorila da je to “plod brižljivih analiza”. (Sic!) On je pomenuo i to da se u isto vreme kada se državni novac izdvaja za izgradnju gondole, od jedne inostrane zemlje Vlada Srbije traži novčanu pomoć za manastire na Kosovu. “To je nečasno i providno!. I pokazuje da ne postoji ni jedna epozoda u kojoj je ova vlast spremna da ustukne”.
Maketa iz Libana
Beogradski urbanistički zavod, nekad jedna od najznačajnijih evropskih institucija u kojoj su radili vrhunski majstori našeg posla, potpuno je urušena. Oni su, navodi Bobić, sada službenici koji obavljaju određeni zadatak, donese im se maketa iz Libana za najvažniji deo – Beograd na vodi i onda oni od toga naprave plan, bez komentara, bez objašnjenja, bez ikakvog uticaja na tu maketu pokušaju da je prilagode našim pravilima i naprave plan – po kome se ne gradi!
Josip Broz je slušao svoje urbaniste. Novi Beograd koji je u okvirima Evrope veoma cenjen kao novo naselje korbizijanskog tipa je plod javnih konkursa, beogradskih, srbijanskih, jugoslovenskih za arhitektosnko-urbanistička rešenja. Grad je napadnut kao kulturna baština, gomilom urbanistički neprihvatljivih i neizvodljivih rešenja.
Info GDF
No Comments