Piše: Svetislav Basara – član Političkog saveta GDF

Pročitah juče u Danasu čaršav-tekst posvećen dvadesetpetogodišnjici „velikih protesta“ 96/97, koji su žestoko uzdrmali Miloševića i potkopali temelje Carstvija Jego.

Podsetimo se: ‘96. Milošević & Co su savatani u krađi lokalnih izbora – baš onako vrištećoj, osilili se bili, pa nisu mnogo ni zabašurivali – ali Milošević & Co ne bi bili Milošević & Co (a ne bi to bilo ni srpski) da su priznali poraz, protivnicima predali vlast, malčice sačekali da se rogovi u vreći popičkaju, što se ubrzo i dogodio, pa se onda ponovo vratili na vlast.

Cela ujdurma bila je toliko jadna, bedna, pride i seljački siledžijska, da je izazvala jedan od retkih (možda i jedini) spontani revolt širokih narodnih masa u Srbiji. Ondašnja opozicija je znala da to politički uobliči, da se postavi na čelo protesta, i da na čelu ostane svih osamdeset i osam dana, koliko je bilo potrebno da Milošević & Co podviju repove i (privremeno) predaju vlast.

Kako su se Milošević & Co branili od realnosti i faktografije? Eh kako. Proverenim tehnikama. Politika, Novosti, RTS itd., u svojoj najsmrdljivijoj fazi demonstrante su danonoćno cinkarili kao špijune i strane plaćenike, a kad to nije bilo dovoljno da se demonstranti postide, ustuknu i podviju repove, pribeglo se najproverenijoj srpskoj tehnici – pendrečenju.

Podsetimo se: ‘96. Milošević & Co su savatani u krađi lokalnih izbora – baš onako vrištećoj, osilili se bili, pa nisu mnogo ni zabašurivali – ali Milošević & Co ne bi bili Milošević & Co (a ne bi to bilo ni srpski) da su priznali poraz, protivnicima predali vlast, malčice sačekali da se rogovi u vreći popičkaju, što se ubrzo i dogodio, pa se onda ponovo vratili na vlast.

Cela ujdurma bila je toliko jadna, bedna, pride i seljački siledžijska, da je izazvala jedan od retkih (možda i jedini) spontani revolt širokih narodnih masa u Srbiji. Ondašnja opozicija je znala da to politički uobliči, da se postavi na čelo protesta, i da na čelu ostane svih osamdeset i osam dana, koliko je bilo potrebno da Milošević & Co podviju repove i (privremeno) predaju vlast.

Kako su se Milošević & Co branili od realnosti i faktografije? Eh kako. Proverenim tehnikama. Politika, Novosti, RTS itd., u svojoj najsmrdljivijoj fazi demonstrante su danonoćno cinkarili kao špijune i strane plaćenike, a kad to nije bilo dovoljno da se demonstranti postide, ustuknu i podviju repove, pribeglo se najproverenijoj srpskoj tehnici – pendrečenju.

A Ćosić? Gde je on bio? Tamo gde je bio i kad je Udba apsila polaznike onog antiprotivnog predavanja na kome se on nije pojavio – u svom mutlaku, u mudrom čekanju da se situacija raščisti, pa da onda vidi u čijem će carstviju biti „moralna gromada“ i „najumnija srpska glava“.

U Srbiji je važeći samo jedan aksiom, i oni matematički su labavi. Evo kako glasi: u šta god Ćosić umeša svoje prste (i ljude), to završi u raspadu, rasulu i šteti. Kolika god, međutim, bila šteta, Ćosić iz nje izvuče korist. Samo Šešelja nije uspeo da prejebe, na čemu vojvodi slava i hvala. Prekardaših. Tema ozbiljna, karaktera malo, nastavak u sutrašnjem broju.

Izvor: Kurir