Zoran Vuletić – novi predsednik GDF

VANREDNA SKUPŠTINA GRAĐANSKOG DEMOKRATSKOG FORUMA

Ne želimo da pravimo lidersku stranku i zato nam je jako važna podrška koju smo dobili kroz Politički savet. To su ljudi briljantnih karijera i potvrđenih političkih stavova. Smatram posebnim priznanjem što su se našem Savetu pridružili bivši profesor za Dubrovačkog sveučilišta Zdravko Bazdan koji je i bivši potpredsednik hrvatskog Helsinškog odbora, kao i fra. Mile Babić, dopisni član Akademije nauka u BIH i profesor franjevačke teologije u Sarajevu

Umesto drugog marta, na prvu godišnjicu od osnivanja (2. marta 2019), Građanski demokratski forum je u subotu, 3. oktobra 2020. godine u Medija centru održao Vanrednu skupštinu. Martovski skup je odgođen zbog eskalacije pandemije koronavirusa. Kako su se u međuvremenu dogodile i neke promene unutar ove političke organizacije (ostavka i napuštanje Foruma prvog predsednika Aleksandra Olenika i četiri člana predsedništva), GDF je podneo izveštaj o radu, predočio plan za naredni period, usvojio predloge za izmenu statuta organizacije i izabrao novog lidera – Zorana Vuletića, koji je dobio većinu glasova u odnosu na svog protivkandidata, dosadašnjeg potpredsednika Radeta Veljanovskog.

Rade Veljanovski na Skupštini GDF (Foto: GDF)

Podnoseći izveštaj o radu, Rade Veljanovski je rekao da GDF, osim u Beogradu, dosta članova i simpatizera ima u Somboru, Pančevu, Boru, Jagodini, Nišu, Novom Pazaru i drugim mestima. U glavnom gradu je tokom proleća i minulog leta organizovana akcija prikupljanja potpisa protiv izgradnje gondole na Kalemegdanu. Inicijativa sa 750 potpisa odbijena je “iz birokratskih razloga”. GDF je krajem prošle godine prikupljao potpise i za smenu Zorana Radojičića, beogradskog gradonačelnika i njegovog zamenika Gorana Vesića, članovi Foruma učestvovali su u subotnjim protestima u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji.

U saradnji s Forumom pisaca održane su 22 tribine na aktuelne društvene i političke teme, uz učešće pedeset uglednih intelektualaca, istoričara, kulturnih radnika i novinara. Veljanovski je posebno istakao da GDF-u mediji nisu bili naklonjeni, “čak ni oni koji koji posvećuju teme i prostor opozicionim političkim organizacijama”.

Za više kolona na gradskim i parlamentarnim izborima

Plan aktivnosti Građanskog demokratsog foruma za naredni period, podneo je Zoran Vuletić i od šest tačaka na prvo mesto postavio je afiirmaciju GDF u javnosti. “Našu politiku, stavove i ciljeve predstavljaćemo javnosti, građanima, potencijalnim glasačima – putem javnih tribina, rasprava o najaktuelnijim pitanjima, uz promociju i učešće članova Saveta GDF i drugih uglednih ličnosti iz javnog života koje dele slične stavove sa GDF”.

Vuletić se zalaže za aktivan odnos prema povećanju članstva organizacije, “bez spuštanja kriterijuma i bez imperativa masovnosti”. Poseban rad potreba je, kaže, na jačanju lokalnih povereništava/odbora, kako beogradskog, tako i onih izvan Beograda. Kada je reč o pripremi za gradske, predsedničke i eventualno parlamentarne izbore, GDF će se zalagati “za više kolona” uz pronalaženja najadekvatnijeg našeg ili zajedničkog kandidata za predsedničke izbore. GDF razmišlja sa kojim političkim akterima se može formirati zajednička lista, koalicija ili tehnička koalicija, prema saglasnosti političkih programa, ideja i ciljeva – ukoliko se za to stvore uslovi.

Aktivisti GDF će raznim povodima češće biti prisutne na javnim prostorima, putem štandova, uz letke, liflete i druge oblike upoznavanja javnosti sa stavovima. Ovakav vid javne prisutnosti se posebno očekuje povodom izbora, u drugoj polovini naredne i u proleće izborne godine.

Organizacija će raditi na pripremi projekata i tematskih aktivnosti sa kojima se može konkurisati kod donatorskih organizacija za sredstva kojima bi se jačao položaj GDF. Ukoliko zdravstvene prilike u zemlji to dozvole naredna redovna skupština GDF trebalo bi da bude održana na godišnjicu osnivanja GDF, dakle u martu 2021. godine

Latinka Perović: Srbija je odbacila reforme

Latinka Perović (Foto: GDF/File)

Delegatima vanredne skupštine GDF obratila se i istoričarka Latinka Perović. Njen prilog iščitala je članica Političkog saveta, glumica Olivera Ježina. Uz žaljenje što nije u mogućnosti da prisustvuje Perović je rekla: “Godinama se poznajemo i mislim da smem da kažem da smo delili ista uverenja. Delovali smo najviše kao pojedinci. Povremeno se pridruživali raznim asocijacima u nadi da će u njima biti mesta i za naše ideje. Kada bismo shvatili da nema iskrenosti, postojanosti i strpljenja, udaljavali smo se”.

Nastojali smo, piše Latinka Perović, da razumemo ono što se događa od početka 80-ih godina prošlog veka. Imala sam utisak da na slučaj Srbije ne gledamo kao na lokalnu pojavu. On i nije bio to, već negtivna anticipacija promena koje su u svetu postale neophodne posle 1989. godine.

“Srbija je odbacila reforme; granica je postavljena ubistvom reformskog premijera. To je učinjeno u ime rešenja srpskog pitanja kao državnog pitanja, a posle izgubljenih ratova vladajuća paradigma bila je: ono što smo izgubili u ratu, ostvarimo u miru. Sve su vlade posle vlade Zorana Đinđića, u sudaru s pomenutom paradigmom, sledile politiku – promenimo sve tako da ništa ne promenimo. Kako to postižemo? Lažima! Zar na našem jeziku nije napisano: “lažimo inventivno, lažimo maštovito”. Raskrinkavali smo laž i težili smo istini. Uverena sam da smo se okupili da bismo nastavili da to i dalje činimo”.

Filip David: Opozicija u rasulu

Filip David (Izvor: Medija Centar)

“Kao prijatelj Građanskog demokratskog foruma mogu reći da u srpskoj opoziciji vlada potpuno rasulo. Po mom dubokom uverenju sve je krenulo od bojkota poslednjih izbora od strane nekih opozicionih stranaka. Demokratska stranka koja je dugo bila stožer opozicije (jedno vreme i na vlasti) potpuno se raspala zahvaljujući upravo nesporazumima oko bojkota. Tako da, što se opozicije tiče, treba krenuti od samog početka. Sunovrat opozicije krenuo je od trenutka kada je Aleksandar Vučićdeklarativno, retorički preuzeo programska opredeljenja opozicija koja se zalagala za evrointegracije i opozicija se našla u problemu”.

David je ubeđen da Aleksandar Vučić ne želi da Srbiju povede put Evrope i da na tome treba i GDF da insistira, “jer bez toga u dogledno vreme zemlja neće moći da se pridruži Evropskoj uniji. “Mi, prijatelji GDF, uz podršku Foruma preduzeli smo stvaranje političkog saveta u koji bi ušle nestranačke političke ličnosti a koje zastupaju stavove GDF. To su građanski, demokratski, liberalni stavovi i spisak obećava da će taj politički savet biti i te kako dobra podrška i kritički i samokritički korektiv onoga što se događa u Forumu, bez obzira na disciplinu, Statut i savet će se truditi da na najbolji način zadrži sve ono što je najbolje u GDF”.

Kišjuhas: Za Srbiju na Zapadu

Aleksej Kišjuhas, Skupština GDF (Foto: GDF)

“Zadovoljstvo mi je da budem sa vama i to nije fraza. Građanski demokratski forum zaista doživljavam kao forum za razmenu mišljenja, kao retko otvoren prostor za neku vrstu kulture dijaloga koji želimo da gradimo. Sve vas ovde doživljavam kao malu grupu ali velikih ljudi, kao ključnu premisu ili moto što na određen način odlikuje GDF – Srbija na zapadu!”

Ta ideja, kazao je Kišjuhas, nikada nije bila većinska u srpskom društvu, ali ni u civilnom društvu. Nije bilo nikoga ko će jasno i nedvosmisleno ustati i reći da želi Srbiju na zapadu. Ne samo u Evropskoj uniji nego da Srbija pripada političkom vrednosnom zapadu i koji je istovremeni kosmopolitski i antinacionalistički. “To je moj razlog zbog kojeg sam ovde sa vama i ova ugledna lica koja će se naći u Političkom savetu i meni je čast da pripadam toj grupi ljudi. Mi ćemo doprinositi istovremeno i vidljivosti GDF”.

“Ima tu ljudi koji i te kako znače nešto u javnosti Srbije i taj spisak, ta kolekcija ljudi koji razmišljajuna sličan način. Super je to što će se ta reč čuti, da tako kažem, pod zastavom Građanskog demokratskog saveza”, rekao je Kišjuhas.

Zoran Vuletić: Za modernu, demokratsku Srbiju u EU

Zoran Vuletić (Foto: Medija centar)

Nakon što je izabran za novog  predsednika, Zoran Vuletić zahvalio se svima vama koji su došli na izbornu skupštinu GDF, prvenstveno članovima “koj nisu odustali od politike, niti su izgubili veru da neki pokret i ideja mogu da utiču na promene u našem društvu. Nikada nisam razumeo one koji misle da je to brz proces i one koji se razočaraju nakon prvih neuspeha. Takođe mi je izuzetna čast što su nas podržali eminentni ljudi, neki od njih su i danas ovde prisutni, ljudi nespornog integriteta , istrajni borici za modernu Srbiju, Srbiju na Zapadu”.

“Borba za modernu demokratsku državu, članicu Evropske unije (EU), jednostavno za Srbiju na Zapadu je težnja kojoj svi stremimo. Veoma je važno uskladiti poltičke stavove i inicijative koje su podška tom cilju tako što ćemo insistirati na konačnom rešenju veoma delikatnih problema, a prvi je problem Kosova. To je tema kojom manipulišu sve vlasti, dvadeset godina unazad, anestestezirajući naše društvo do te mere da smo došli do granice racionalnog rasuđivanja. Istina se mora otvoreno reći građanima Srbije. Izgubili smo pravo da upravljamo Kosovom 1999. nakon kapitulacije u ratu sa NATO. U društvu se istrajava sa stavom kako nas je NATO bombardovao da bi nam oteo teritoriju.Do tog rata ne bi došlo da prethodno Srbija nije 1990. odlučila da sprovede politiku ‘svi Srbi u jednoj državi'”.

Zapadu jedno, Rusima drugo

“Podrška koju predsednik Vučić ima danas u parlamentu i javnosti daje mu mogućnost da postupi u skladu sa realnošću jer je toga apsolutno svestan kada kaže da je Srbija delimično kapitulirala. Medutim, on se ponaša kukavički i kalkulantski, zapadu obećava rešenje, a Rusima zamrznuti konflikt i u suštini troši naše vreme i učvršćuje svoju autokratiju. Takođe, smatram veoma neodgovornim i štetočinskim stavove ostalih opozicionih aktera koji uporno traže svoju šansu u dokazivanju da je Vučić izdajnik ako postigne dogovor sa Prištinom. Time Vuk Jeremić, Boris Tadić, Dragan Đilas i Zoran Lutovac brane Vučićevu ratnu prošlost.

Ako već govorimo o izdaji, Vučić je izdao Srbiju onda kada je sa Šešeljem podržavao sumanutu nacionalističku politiku Slobodana Miloševića koja je dovela do rata sa NATO i gubitka Kosova. Problem Kosova se prelama preko celog regiona i nama je najbitnije da se reši što pre. Vučić ima moralnu i političku odgovornost prema građanima Srbije i Kosova da taj problem reši. U ovome ga jedino ne treba saplitati već podrškom na to naterati. Retki su momenti političke raspodele moći koji to dozvoljavaju kao što je to danas”.

O Kosovu, regionu…

Zamislimo vlast sa Vučićem u opoziciji koja ima jednog poslanika više. Da li bi uopšte mogla da pregovara sa Prištinom o tome? Setimo se kako se proveo Tadić kada se rukovao sa Tačijem na skopskom aerodromu i njegovog pravdanja da to nije mogao da izbegne. Zbog svega ovoga, kazao je Vuletić, opozicija mora da podrži dogovor sa Prištinom, jer ona nema snage ni da se bavi tim problemom a kamoli da ga reši.Tada će se steći uslovi za smenu Vučićeve autoritarne i korumpiranue vlasti. Kada je reč o regionu mora svima da bude jasno da između Kosova i Republike Srpske nema paralele kako razmišljaju Dodik glasno, a Vučić ćutke. Crna Gora nije privremeno nezavisna država dok je Milo Đukanović predsednik, to vidimo i kroz neuspešne pregovore izbornih pobednika koji se održavaju u crkvama. Moramo takođe da podržimo Milorada Pupovca i Borisa Miloševića koji su napravili prave poteze u Hrvatskoj. Mi smo bili jedina organizacija u Srbiji koja ih je podržala bez straha koliko će nas to koštati. Ovo su sve teške i ljute rane našeg društva ali to smo dužni našoj deci i deci u bivšim jugoslovenskim republikama. Dok ove stvari ne budu rešene nećemo moći dalje. Plaćaćemo skupu cenu odlaskom mladih na zapad i lošim kvalitetom života.

Poslednjih godina Đilas, Jeremić i Lutovac sluđuju opozicinu javnost tražeći način da se suprostave vlasti . U nedostatku politike i jasne vizije budućnosti Srbije, traga se za prečicom preko jedne liste kako bi se došlo na vlast uz jedino obećanje da nećemo imati Jutku, Simonovića, Krušik pritom zaboravljajući svog Miladina Kovačevića, kartonsku repliku Terazija i prodaju dostojanstva spomenikom bivšem azerbejdžanskom diktatoru Hajdaru Alijevu na Tašmajdanu. Podržavam borbu protiv korupcije koja mora biti konstantna ali ne može nam to biti jedina tačka spajanja i zbog toga sumnjam u uspešnost jedne liste. Spremni smo da sarađujemo sa svima koji su za ulazak Srbije u EU i pozicioniranje Srbije na zapad. EU nam još uvek daje šansu, a na nama je da li ćemo je iskoristiti. Opšte mesto je da nam trebaju novi ljudi, mnogo nam je potrebnija nova politika.

Promena je moguća

Skupština GDF 03.10.2020.

Novi predsednik GDF kaže da do predsedničkih i beogradskih izbora, a najverovatnije i do vanrednih parlamentarnih,nam pretstoji 18 meseci ida o svemu ovome mora da se komunicira sa biračima “i da im vratimo veru da je PROMENA moguća. Bojkot nam ništa drugo osim apsolutne vlasti SNS nije doneo, posebno u Beogradu gde je morala opozicija da vlada nakon poslednjih izbora barem u 10 opstina. To mora da nam bude nauk pred sledeće izbore.”

Neophodno je, kaže, pobediti SNS u postojećim uslovima jer drugih nemamo i ne verujem da će ih biti. Da je to moguće imamo primer predsedničkih izbora. U Beogradu na predsedničkim izborima Saša Janković je osvojio 225.000, Jeremić 90.000, podvala vlasti Beli Preletačević 120.000 glasova. Za vlast u Beogradu je potrebno oko 360.000 glasova. Potencijal je tu, na nama je da to iskoristimo. Moramo da izađemo iz gubitničkog stava da je nemoguće pobediti ovu vlast.

Beogradski izbori su možda i najvažniji od svih predstojećih. Beograd je najčešće bio pokretač promena. Da bismo bili akteri tih promena moramo da podignemo relevantnost i da presudno

utičemo na politička dešavanja. Prvi korak smo napravili formiranjem GDF pre godinu dana, a sledeći nam je da okupimo pojedince koji su uvek beskompromisno podržavali modernizaciju i integraciju Srbije na zapad. Ne želimo da pravimo lidersku stranku i zato nam je jako važna podrška koju smo dobili kroz Savet GDF. To su ljudi briljantnih karijera, potvrđenih političkih stavova. Smatram posebnim priznanjem što su se našem Savetu pridružili profesor za Dubrovačkog sveučilišta, Zdravko Bazdan koji je i bivši potpredsednik Hrvatskog Helsinškog odbora, fra. Mile Babić, dopisni član Akademije nauka u BIH i profesor franjevačke teologije u Sarajevu, i novinar publicista iz Prizrena Fahri Musliu. Time dokazujemo da nam je normalizacija odnosa u regionu jedan od prioriteta i jako sam zahvalan tim ljudima što žele zajedno sa nama da rade u tom pravcu, rekao je Vuletić, uz obećanje da neće kompromitovati poverenje koje dobio.

GDF info