Nevidljive armade slavsko-demokratske Srbije, koje su se decenijama lažno, ali zato prepotentno i ugladjeno predstavljale kao euromahala, dok se istovremeno otkad znaju za sebe uopšte i nikad nisu ustezale da koketiraju s nacionalizmom (takodje lažnim), koje nikada nijednu bitku nisu dobile jer se bitke ne dobijaju belim listićima i bojkotima – očekivano se umereno, kako to ona ugladjeno i ume, zgranula nad medijskim transferom godine: Basarinim napuštanjem Danasa, kojeg je Djilas dokrajčio baš kao što je pre toga i od N1 napravio kuću u kojoj novinari postavljaju pitanja u kojima su već sadržani odgovori i koja je zato već godinu-dve postala sasvim negledljiva. U njoj se zamera RTS-u ono što sami sebi velikodušno dopuštaju, opet ugladjeno zgranuti, a to što sebi dopuštaju je neskriveni dupeuvlakački odnos koji je folklor ovog sasvim nesrećnog drustva. Tako da su “čuvarkuću”, zaštićenu robnu oznaku privredne komore Srbije, zaslužili djilasovski mediji isto koliko i oni vučićevski. Tako se bitka protiv knjaza ne dobija, tako se novi a isti knjaz dobija.

Godinu i po je trebalo za sada još malom broju ljudi u Srbiji da shvati da N1 prati sigurnim korakom sudbinu pokojnog B92, trebaće im još toliko za Danas. Što bi Basara njih sačekivao?

Dakle, odlazak je bio neminovan, jer Basaru znamo. Kad je djak spreman, učitelj će doći. Odustajanje od rovovske politike i podele u društvu na one koji ne valjaju i one koji misle da valjaju, danas to zna ko hoće da zna, nije nas dovelo ni do čega. Basara je medju prvima, na ugladjeno zgražanje lažne euromahale, napustio banalnost takve tipično balkanske politike i ustvrdio da i Vučić ima neke dobre rezultate, a da musava opozicija, čija je uobraženost jača od njihove mizerije, ima frapantno mnogo sličnosti sa onim sto Vučiću zamera.

U Kuriru će Basara imati deset puta veći tiraž i deset puta više čitalaca kojima će biti učitelj na hodu ka jednom drugačijem društvu, nekom koje je napustilo kanibalske mržnje i pucanje iz rovova, a i to ćorcima. Kad niko neće, eto on hoće. Sve što je strašno treba neku ljubav, a Basarin odlazak/dolazak je pružanje ruke celom društvu da zajedno ustane u neko novo sutra.

Podela na crno beli svet ne postoji više ni u superherojskim stripovima

I oni su pre 30+ godina to shvatili.

Nenad Prokić