Od momenta nastanka kosovske krize, političko rukovodstvo Republike Srbije nije imalo političko rešenje niti jedinstven stav za pomenute probleme. Pobedila je agresivna, nacionalistička struja predvođena Slobodanom Miloševićem i njegovim sledbenicima, a takav rasplet događaja u Srbiji, produžio je krizu do današnjih dana.

Tokom devedesetih godina prošlog veka, režim Slobodana Miloševića vodio je agresivnu ratnu politiku prema Kosovu. Nasilje i represija na Kosovu, od strane države Savezne Republike Jugoslavije, čiji je sukcesor Srbija, izazvali su velike žrtve i zločine sa obe strane, ogromna materijalna razaranja i problem velikog broja izbeglica. Ovakvom politikom izazvane su katastrofalne posledice po srpski narod, a takođe po albanski i ostale narode koji žive na Kosovu.

Neodgovornom, agresivnom, ratnom politikom srpski režim je devedesetih godina praktično isterao Kosovo iz Republike Srbije. Stvorena ja potpuna etnička distanca između Srba i Albanaca, a pod uticajem pogubne politike Srbije, kosovski Albanci su proglasili nezavisnu državu. S obzirom na činjenice i tok događaja, veliki deo međunarodne zajednice priznao je ovakvo stanje, a  Međunarodni sud pravde potvrdio  da secesija Kosova nije suprotna međunarodnom pravu.

Uzimajuću u obzir realno stanje u kome država Srbija nema ingerencije na području Kosova, na osnovu potpisanog Kumanovskog sporazuma ni u jednom domenu, u kome su uveliko konstituisani državni organi Kosova, kao i činjenicu da je iluzorno očekivati da se u budućnosti promeni volja većinskog albanskog naroda i on odluči da se Kosovo reintegriše u državu Srbiju, nužno je prekinuti sadašnje stanje stalnih tenzija i latentnog neprijateljstva, kao i otkloniti mogućnost dugotrajnog zamrzavanja sukoba. Kao rešenje koje treba da omogući normalizaciju života i odnosa na Kosovu i time napredak i razvoj Kosova, Srbije i šireg regiona, predlažemo sledeće osnove mogućeg sporazuma:

  1. Izražavamo svoju privrženost punoj i doslednoj implementaciji Briselskog sporazuma.
  2. Imajući u vidu izvesno štetne i sveobuhvatne posledice koje bi nastale održanjem zamrznutog konflikta na Kosovu*, izražavamo svoju podršku postizanju Pravno obavezujućeg sporazuma o Kosovu* (POSK) koji može uključivati i razgraničenje, odnosno bilo kom sporazumu koji u sebi ima sadržane: (a) autonomiju unutar Kosova* za Srbe, usmerenu na zaštitu njihovog identiteta, veza sa ostatkom Srbije i sva druga prava koja su deo najboljih praksi Evropske Unije (b) nepovredivost vlasničkih prava na Kosovu*, (c) najviši stepen zaštite kulturno-istorijske baštine Srba i Srbije na Kosovu*, sa posebnim stepenom zaštite za najveće svetinje Srpske pravoslavne crkve po Svetogorskom modelu (d) potpuno slobodan pristup tržištu Kosova* firmama i pojedincima iz Republike Srbije, odnosno firmama sa Kosova* na tržištu Republike Srbije i (e) srpski jezik kao službeni jezik na celom Kosovu*
  3. Predlažemo da POSK obuhvata i sledeće odredbe u cilju postizanja dugoročnog mira i stabilnosti, jasne evropske perspektive, pomirenja Srba i Albanaca, ekonomskog razvoja i postizanja kompromisa gde su obe strane dugoročni dobitnici:
  4. Srbija i Kosovo* u okviru POSK se obavezuju na status posebnog prijateljstva, kojim će i Kosovo* i Srbija biti obavezni da svaku pogodnost datu nekoj trećoj strani (međunarodnoj organizaciji, državi, regiji i slično), prvo ponude jedna drugoj, osim kada to nije moguće zbog prirode međunarodnih sporazuma. Pogodnosti se odnose na svih 5 sloboda Evropske Unije, kao i na bilo koju drugu pogodnost, integraciju ili povlašćen položaj.
  5. Srbija se u okviru POSK obavezuje da u cilju integracije Srbije i Kosova* u jedinstveni krovni pravni i ekonomski sistem, dan nakon prijema Kosovo* u Evropsku Uniju prenese na neodređeno vreme svoj celokupni suverenitet na teritoriji Kosova*.
  6. U cilju integracije Srbije i Kosova* u jedinstveni krovni pravni i ekonomski sistem, POSK treba da predvidi program pomirenja Srba i Albanaca, odnosno sredstva za taj program finansirana od strane Srbije, Kosova* i Evropske Unije, kao i svih zainteresovanih zemalja, a koji bi uključivao:
  • suočavanje sa svim zločinima, a zatim javnu, pravnu i političku osudu svih zločina i zločinaca
  • zajedničke projekte usmerene na razvijanje tolerancije i zajedničkog života
  • zajedničke infrastrukturne projekte i projekte ekonomskog razvoja
  • programe kulturne razmene i studijskih poseta
  • postizanje minimuma zajedničkog gledišta na istoriju 19. i 20. veka
  • zajednicke i medjunarodne naucne skupove o proslosti, sadasnjosti i buducnosti Srbije i Kosova*
  • medijski tretman svih tema koje poizilaze iz sporazuma
  1. U slučaju da POSK predviđa razgraničenje kao osnovni način postizanja dugoročnog mira i stabilnosti, jasne evropske perspektive, pomirenja Srba i Albanaca, ekonomskog razvoja i postizanja kompromisa, potrebno je odmah nakon postizanja ovakvog POSK od strane trenutne Vlade Republike Srbije i potvrde Narodne Skupština Republike Srbije, dođe i do međusobnog priznanja u novo određenim granicama.
  2. Narodna skupština Republike Srbije doneće pravno obavezujuću odluku o jednakom statusu svih nealbanskih građana Republike Srbije sa Kosova* kojom im se omogućava jednak status kao i građanima Srbije koji ne žive na Kosovu, a odnose se na putne isprave i druga dokumenta, slobodu kretanja i druge probleme proistekle iz dvovlašća i trovlašća na Kosovu*.